Дело

•208 Д Е Л 0 7. Паулнна Дуза, за „немецки језнк“ ; 8. Д-р Јоспф Шафарпк, иредавао општу нсторију; 9. Јосиф Дусл, јестаственицу. Францускп језпк и клавир предавала је сама уиравитељка. Векецка је једнна наставпица у првој годппи. Но чим је отворен други разред, постављена је Нерснда Пинтеровнћева а за тпм: Стана РаднчевпНева, Мплева Маринковићева (Јапковићка), Божана Снећевпна, Јелена Никетнћева (П. Мпхајловнћка) п Мплева Котуровпћева (Вуловпћка). Оспм овнх првих наставннца било јб још пеколико помоћннца. Ири првом отварању ове школе уписало се 94 ученице, од којих је те године свршнло разред 74. Изгледа да се тада врло строго оцењивало, јер су нротоколп првпх година живота Више Женске Школе пуни јединнца и двојака. За педесет годипа жнвота ове школе прошло је кроз њу неколико генерацпја нашпх женскиња. Сав дапашњи и старији Београд ђак је ове школе. Нема госнође у Београду, чак до оних које носе још фесове, на који се не бп могао пружити прст и тврдпти да је свршнла ову школу. Та је школа дала и јавпе раднике на свима пољима, као што су г-ђа Зорка Тодоспћка, глумица, докторке: Драга Љочић, Десанка Стојиљковићева, Даринка Ј. Крстићева; књижевнице: г-ђце К. Рпстчћева, К. Цветковићева и г-ђа Јелена Марковићка, слнкарка Надежда Петровићева; пијапискиње: г-ђце Јелепа Илнћева и Ј. Докићева. Било је ђака и из суседне Бугарске. Тако су ову школу свршиле Зумбула Иванова (сада управитељка једне више женске школе у Софијп), па онда Смарагда Иачевићева; Рајна Кесјакова и др. Из ове се школе пре десет година развила Женска Учитељска Школа, а ире пет година и Жепска Гимназија. Бран. Нушић.