Дело

ДЕЈСТВА ЦАРПНСКОГ РАТА 215 Највеће одступање у овом погледу показује последња 1910 година, кад је иросечна вреднос износила 206 дин. (према 144 у 1904 годинн). Мање одступање у овом ногледу показују 1909 са 180 дин., 1906 са 161 дин. и 1907 са 154 дин. просечне вредности по грлу ; на против пала је просечна вредност извезених грла на нивб просечпе вредности ранијих година у 1908 година, на име на 144 днн. по грлу. Статистички подаци у погледу на цене нису сасвим поуздани, те би било прилично неопрезно, ако би се покушало, да се из њих израчунава тачан проценат иовећавања цена, т. ј. побољшавања квалитета код овог извозног артикла. Непоузданост материјала, или још тачније, немогућност поређења вредности извоза из једног и другог периода нарочпто пада у очн, кад се посматра вреднос извоза у деценијуму 1894/1903, и у првим двема годинама за њим. Просечна вредност појединог грла у деценнјуму 1894/1903 износи 183 дин., док је просечна вредност грла у 1904 и 1905 само 144/146. И кад се зна, да су за све ово време од 1894—1905 прилике за наш извоз бпле увек једне и исте, онда се ова диференција даје објаснпти само тиме, што се у појединим годинама мењала основица нотирања вредностп. У место дакле да утврђујемо проценат побољшања квалитета у времену царинског рата према квалитету извоза ранијих године, ми ћемо се задовољити само констатацијом да је тога побољшања било, и испитаћемо узроке који су га изазвали. У „Извештају о талијанским сточним трговима 1910“, ја сам утврдио, да цена говедима на талијанским пијацама јако варира према квалитету стоке. Тако на пр. плаћа се први квалитет пијемонтског говечета (из околине Пинерола) 105—110 диш од 100 кгр. живе мере, док је цена говедима последњег квалитета 30—35 дин. од 100 кграма. Да оволика диференција у ценама мора утицати на побољшање квалитета, ван сваке је сумње; и кад се има на уму, да се као купци говеди на нашим домаћим ппјацама јављају сами Талијани, којпма су ове особине талпјанских тргова врло добро познате, и који с обзиром на њих дају далеко веће цене за говеда првих квалитета, док говеда лошијих квалитета у опште и не купују, онда је јасно, да је ово морало јако утицати на одгајивање оних квалитета, који се на новим пијацама траже, а то су, за талијанску пијацу, крупна и лепо угојена говеда.