Дело

Но поред овога разлога који је условљеп прилпкама иа самом потрошачком тргу, бно је још један којп је ујакој мерн утпцао на пзвоз стоке само бољег квалнтета. Наједну оближњу иијацу може се, поред робе бољег квалитета, доносиги н роба средњег па и лошијег квалптета, па да ипак транснортни трошкови н царинске дажбине не прогутају сву зараду; на против правило је да се на удаљене пијаце долази само са робом бољег квалнтета. Ово нарочито важи заједан артикал као што је стока, код које су апсплутни транспортнп трошкови п царина иотпуно несавпснп од квалптета стоке. Тако на пр. кошта транспорт јед* иоггрла од Београда до Милана са царпном 110—115 дин. сасвим независно од тога, да ли је грло тешко 300 илп 600 кграма. У нрвом случају оптерећен је сваки кграм живе мере са 0 30, а у другом само са 0Л5 днн., што значи, да су трошкови за крунпу стоку два пута мањи од трошкова којп терете ситпу стоку прп извозу. Под оваквнм приликама сасвнм је природно, ако нродавац гледа да смањи траснортне трошкове и царину па тај начпн, што he нзвознтп само крупну стоку. Да су паши извознпци водили о овоме рачуна впдн се најбоље из тога факта, што је, сразмерно подвозннм трошковима н царини, пзвоз на талпјанске пнјаце обухватао увек много тежа говеда, но нзвоз за егпиатску и турску пијацу. ad IV. С погледом на овај носледње истакнути моменат изгледа мало неприродно, да је извоз јупади и телади у времену царпнскога рата, дакле у времену кад се извозило на удаљеннје пијаце, био сразмерио већи но у периоду којн му је предходио, и кад смо са говедима ишли па најближу пам иијацу. Па ипак се и овој појави може наћи разлога. Ако изоставимо 1909 год., која но изузегку показује знатно већу цпфру извоза телади но све остале годпне (1320 према 272 као максималној цифри осталих година), наћи ћемо да се извоз телади и јунади врло мало повећао, и то поглавпто на оближње пијаце: Бугарску, Турску и Румунију. Диференција трошкова према ранијем извозу овде се дакле не понављује, и највероватније је, да се ово незнатно повећање има припнсатп тачнијем статистичком нотирању у овим последњпм годинама. За 1909 годину изазвао је повећање цифре извоза ове врсте стоке поглавито извоз за Италију. Једна од карактерних црта италијанских сточних тргова лежп у јаком промету са теладма, чија је цена знатно већа од цене крупне стоке. Услед добре цене куповали су талијански