Дело

226 Д К Л 0 Још као учитељ у нижим разредима колегпјума Вошковић је у Риму постао чувен као математпр, физичар и астроном. Од год. 1736 Бошковић је сваке годнне публиковао по неколико расправа из овнх областп. Год. 1742 тадашњн паиа БенедшстХ1У дао је Бошковићу налог, да у друштву са још два професора математике псппта узроке иукотнна на кубету цркве св. Петра у Риму. Оснм тога он је пнтан и за мншљење о регулацији реке Тибра и другим сличннм стварпма. Год. 1750 он је у друштву са још једнпм језуитом добио налог од паие, да измери дужину мернднјанског степена у папиној држави. Cbojiim теоријским н практичким радовима Бошковић се убрзо ирочуо и ван граница Италије. Год. 1756 он је био изабран од цара Франца I да као стручњак пресуди спор око река и пловидбе вођен између Луке и Тоскане, којом је прилнком Бошковић путовао у Беч. Ту је дошао у додир са највишим друштвеним круговима; царпца Марпја Терезија, којој је испевао једну оду на латинском језпку, тражила је од њега савет о поправкама на згради дворске библиотеке. У то време он је већ био постао чланом многих учених друштава, лондонског, петоградског, римског и т. д. Год. 1758 чини прекрет у Бошковићеву животу. Те године настаје криза језуитског реда и Бошковић за времена увиђа да му треба потражити друго станиште, ван Рима. Те године је Помбал протерао језуите из Португалије и тиме инаугурирао кризу језуитског реда, која се завршила укидањем његовим од стане папе Клемента XIV 1773 год. Год. 1760 налазимо Бошковића пуви пут у Паризу, али ту он не остаје дуго. Од званичних кругова он је истина лепо примљен, али научни и литерарни кругови не могу да не виде у њему језуиту. Из Париза одлази Бошковић у Лондон, где је као обожавалац Њутнов и поштовалац енглеских астронома био врло добро примљен. Енглеско учено друштво показало је колико високо цени Бошковића тиме, што га је одредило да посматра прелазак Венере преко сунца 1761 у Дариграду. Бошковић се креће на пут у Цариград, али не стиже на време. Задржала га је малоазијска обала, где је посматрао рушевине на месту на коме је у наше дане откопана стара Троја. У Цариграду Бошковић се је разболео од дуготрајне грознице, штогаје пеколико месеци ту задржало. Из Цариграда путовао је у друштву енглеског посланика сувим преко Бугарске, Влашке и Пољске и намеравао ie да иде и до Петрограда, али услед слабог здравља ову по-