Дело

РУЂЕР ЈОСИф БОШКОВИЋ 229 ироблем простора, заузимају нрво место, и њих је Бошковић на оригиналан начин решио. Ми ћемо се овде најпре упознати са његовим решењем првог, затим другог проблема у вези са проблемима времена и кретања, па ћемо напослетку укратко изнети и Бошковићеве мисли о сазнању, души и Богу. По Бошковићу, материја, супстрат снољних физикалних појава, састоји се из недељивих делова, простнх реалних тачака, које су празним просторним интервалама растављене једна од друге, које се никада не могу тако приближити једна другој да се додирну, и које дејствују једна на другу силама, чије је седнште у њима. До ове своје теорије, по којој су атоми матерпје просте недељиве тачке и центри сила које дејствују на на даљину (actio in distans) — с тога се та теорија назива кратко једноставном атомпстиком — долази Бошковић посматрањем феномена судара тела. При судару тела настаје промена њихових дотадашњих брзина. Узмимо нгш. две нееластичне кугле, од којпх се једна креће брзином од 12 друга од 6 м. у секунди у истом правцу. Прва кугла стићи ће другу, сударити се с њом и после судара обе кугле продужиће да се крећу у истом правцу са брзнном од 9 м. у секунди. Према чулном опажању изједначавање брзина збива се тек ношто су се кугле фактички додирнуле једна са другом (у једној тачци) Бошковић тврди да је то немогуће; он тврди да при судару нема додира кугала, већ да се изједначавање њиховпх брзина врши на извесној даљини прве од друге. Он то тврђење изводи на основу следеће дилеме. Ако претпоставимо, да изједначавање брзина бива у моменту самог додира (в. сл. 1), онда би брзина прве кугле морала моментано спасти од 12 на 9 а друге порасти од 6 на 9. То је међутим немогуће, јер противречи закону поступности. По овом закону наиме мора свака количина, која се мења, прп прелазу од једне вредности другој, проћи све међувредности, према томе немогуће је замислити да брзина од 12 спадне на 9 а да не пређе кроз све међубрзине IIV2, 11, 10, ит.д. нити од 6 да се попне на 9 а да пре тога не буде 7, 8, 8V2 ит.д. Ако пак претпоставимо, да изједначавање брзипа бива опет при додиру, т.ј. тек пошто су се кугле додирнуле, али не у самом моменту додира, већ за извесно врло мало време после овог момента, онда бп изједначавање брзина било истина поступно — јер оно није више моментано као у првом случају — али