Дело

250 Д К Л 0 на руци; честитања, љубљења... Изншјш нз цркве. Бацање новца дечурлијн, слушање ппштавих цнганских ћеманета, дрешење кесе нред корптом, ручак на коме младенци не једу, већ црвене н бледе; игранка, пиће, шарено оро... и ваздан ситница, све јој то нзпђе пред очн онако, како јој је мати оипсивала своју свадбу, све. II она зажеле живота, ма и паланачког о коме је слушала да је чосадан, да убпја. У овом тренутку завидела је и мајци, што је рођена у мали, у ниској запатлиској кући, што је девојком носила воду на обрамици, што је играла недељом у колу, на раскрсници, а беле недеље клецала се са момцима. Лела би волела да је она, мајка јој, сад жива, па да су иегде изван Београда, ма где, макар и у иослу. Овако, отац, разблудан човек, живљаше лудим животом, беспутним, а она не знађаше, како је он дошао до толиког новца који тако слено расипа. Жар је сјактио и осветљавао алабастарске статуице и кинеске израђевине од слоноваче и камена на сточићу. На махагонском столу био је и мали слон од кедровине, кога је Лела у овом тренутку сматрала за жива, и жалила, од свег срца жалила, што је морао да остави своју топлу колевку, и дође овамо у земљу ледену и плачну. Али све то што је гледала и видела, било је површно. Она је у дубини душе осећала у пуном јеку минули живот својих предака, хучан, природан, древни. Живот на каииџицима, на клупама, при лојаннм свећама, и у ниским каваницама у загушљивом диму. Мале врве. На клупама пред домовима, које су ту од памтивека, оговара ое и плете. Младеж на воду. Сумрак. Ваздух редак. Запара... II она као да удахну дах тога живота, мирис тога доба, и осети дисање тих изумрлих створова. У тој свежини сећања мајчиних прича, запита се, шта ће бити са њом без личних успомена, без живог живота, који се само у успомени и састоји, — шта ће бити са њом, бледоликом девојком од двадесет и пет година, упалих прсију, млаком, незасужњеном сужњицом. „Да проживим, да ^ме нестане, даједа сазнам тај живот, којим сам и познала свет! Мајка!“ Уплашена том мишљу, брже боље отишла је за клавир. Киша је лила. Желела је да јој музика да наде, полета, да јој отвори нов живот, окрепи, подигне. II она поче „Да сам краљ!“ Али