Дело

ПРОБУЂЕЕШ ЖИВОТ 249 јој се — зажарена здрава лица и љубавне очи заношљива погледа. Крупне кншне капи удараху у прозорска окна и удружи ваху се са куцњима дуварског сата у empire-styl-y. Лела се нанрезала да избрише све мисли, осећања, осећаје. У неколико успе. II у том губљењу, она не осећаше око себе стварност, не знађаше ко је, чија је, ко је све ово купио што је око ње. Она не знађаше ни шта је, како је дошла овамо, само осећаше бол у прсима, неки терет, стезање. Закашљавши се, устаде и поче да разгледа слике но зидовима. Ту је био њен Срета, богати паланачки трговчић, који је трговао и оделом, и кукурузом, и сољу и свињама. Он је насмејано гледао на своју жену до себе. И Лела се сети, како је он свагда гладио ретку браду, при спавању имао једно око отворено, за ручком први сипао и покупио што је најмасније. Сети се како је пграо домина и радо пушио туђ дуван. А напоредо са његовом сликом, која јој се сва појави у памети, погурена, кењкава, јави јој се и баба Баба Лена је умела лепо да баје и да лепо куне. Сети се ње, како је нила кришом, и примала оног младог, здравог практиканта, а њој говорила да иде на игру, — зашто је то пак било, она не знађаше ни сад. Свега се сети, и изиђе јој стари живот пред очп. То не беше њен живот, већ туђ: али за многе су и снови живот. Гледала је фотографије у албуму. У њему је бпла читава галерпја личности, блиских и даљних. Чудновати сјај жара пресијавао се на старим сликама и испијеним, избледелим, лицима давао нову, свежу младу боју. На једној слици неких својих даљних рођака, којих се сад не сећаше, нађе: Венчали се 11. јунија 1858. године, на служби госиодњој, дне Св. Вартоломија и Варнаве у 11 сати. Лела замисли свадбу са свом паланачком помиом. Улицом нешке. Напред млада и девер са девојкама, а за њима младожења са младожењским момцима, па остали сватови са часницима. А позади он, свекар са тастом, па не знаш ко је задовољнији, срећнији. Зајапурили се, гуркају се, гладе брке и весело погледају. Позади Цигани. Увијају се јадни, праве се весели као да је њихово весеље, а пешкири им се о рамену лепршају. На примашу бела, нумера шестдесет, кошуља о једном, а црвене чарапе о другом рамену... У цркви мењање бурми, обилажење око сточића са круном на глави, превезом