Дело

X Р О Н И Н А НАРОДНО П030РИ ШТЕ ,,Девице“ цомедија у четири чииа, написао Марцо Прага. Дати драму простом конверзацијом, не упуштати се дубље у психолошку аналпзу личности, склопити еитуацију тако, да она не пзгледа тражена, то је основна црта, то је компас Ирагпног рада у „Девицама“. Ова драма вас нодсећа на какав рад, рађен кредом, овлаш, али тако да тек из даље видите предмет и осетите пдеју. Чини вам се као да писац веле: „Као што впдпте, није нншта необично, ви сте за ту ствар већ знали. Ја вам ово, што кажем не нудим као нешто оригинално, као нешто што сам ја сам својим генијем пронашао. То је за Бога догађај којп се десио и дешава ту, поред вас, свакп дан у суседној авлији. Указујем вам руком не тај догађај и кажем вам, да је то само једна чиста констатација.“ И збиља јо то догађај обичан, врло обичан и ипак, он вам нпкад није пао на ум, о њему нисте мислпли као што нисте нпкад мислилп: зашто камен пада на земљу кад га пустпти с висине, а не лети к небу? Тај догађај, чак и сам ток догађаја, све вам се то чини нешто, што је као оно суђајама, прорекнуто још прве ноћи. Чини вам се да је породица гоепође Делфине осуђена на оно, што вам писац износи, још од смрти оснивача те породпце, катастарског чиновника Тосп. Кућа госпође Делфине има дакле свој фатум у самој себп и за тај фатум она није крива. А та кућа је збиља интересантна II као што Виторио, коментатор целе ове драме, каже, та интересантност лежи у