Дело

ПОСЛЕ ОПРОШТАЈА 305 — Оплети ми косу у плетеницу, Кјара, као оно некада промрмља госпођа полу отворених очију. Чешљеви и укоснице падаху с лаким звекетом на провидну, велику, сјајну стаклену нлочу стола за тоалету, у малој соби, коју је осветљавала лампа с великм штнтом од жуте свиле; и тај познати звекет дпрао је у срце обе жене, и чинило се да се цео онај старински живот вратпо у ту облачионицу и побочну собу за спавање. Када је била готова, Кјара је неколико тренутака тражила нешто између бочица са сребрним чеповима и кутија од слонове кости. — Ево траке — рече она тихо. Превео с талпјанског Михаило Добрик. — НАСТАВПЋЕ СЕ <Х> Дело, књ. 59. 20