Дело

X Р 0 Н II К А 309 нешто носе на души, избегава друштво, избегава раскош и воли једног младог човека, који као какав Арман Дивал, воли њу не водећи рачуна о породицп њеној. Он нема породице, његов је једини пријатељ Виторио. И Внторио га одвраћа од женидбе Паулином, која ма да можда вреди и у ствари, а не само као љубљено створење заљубљеног човека (јер као што је познато љубавник види више но што треба) ни у ком случају не сме му постати жена. До душе Виторио и сам осећа, да ће можда исту глупост, како рече, учинити он с Нином, али тек ред је да пријатеља одврати. Узгред буди речено, и најмлађа кћи Селена има свог обожаваоца у старом, излаиелом кицошу, дегенерисаном маркизу Цогш. Дакле свака кћи прети већ својнм романом! Даријо је запросио Паулпну. П сад настаје она права криза због чега „Девице“ ваљају, и због чега би се за „Девице“ могло, као оно за Шопенхауера, рећи, да имају своју лаку и своју тешку страну. Паулина се боји тог брака, она бн хтела да све то ирође у миру, она оеећа да га није достојна. Она је хтела још раније, много раније рећп свом љубљеном Дарију једну страшну тајну, но што је дубље залазила с њим у љубав, све је теже било рећи ту тајну... Даријо и она стоје у соби, мати је крај њих, а на собним вратима куца, да уђе старп пријатељ породпце Верчелини, да благослови будући брак, да пољуби у чело, место оца, Паулину и Дарија. II тада Паулина осећа, да не може издржати. Она дрекне, не пушта Верчелннпа у кућу, јер — и завеса пада. Стара историја. Паулина, прва невина овчица, пала је као жртва старом курјаку Верчелиниу, тутору породпце. Тај грех није имао последица, али Паулина осећа да ту тајну сад, кад је венчање ту, не сме сакрити своме мужу. Збиља, трагикомедија своје врсте. Толико девојака из поштених кућа у сличној прилици не би пошло њенпм трагом, а она из извикане породице признаје веренику све. —• А за то време Нина спрема бегство у оперу, где ће постати певачица и милосница првом Крезу, Селена бежи с њом заједно, да био постала милосница Маркизу Цопи, јер и једна и друга знају да је удаја за њих нешто изгубљено, и једна н друга се узалуд питају: „Куд води Даријева свадба?“ ма да ни једна ни друга не знају за Паулинин грех. Зашто те девојке знају да оне нпсу за поштене жене, кад су оне у ствари поштене ? То је трагикоме-