Дело

Д Е Л 0 310 дија, pclni lie вам Прага, то је закон фатума то нороднце и необјашњнв јс као н свн законп. То се само конетатујо. Виторио oceha да Паулпна није крива, он је још волп, јер љубав се не може убнтп ни таквим гласом, алп occha, појнма да му Паулина не може бнтн жена. Он није романтнчар, да га љубав заслепљује, он нпје емаицинован, да he волетн и упрљаног идола, он нпјс храбар, иије толнко велик, да he уз пркос свима спасти ону у коју верује. Он је смрвл,он, оннм што јесте. Он нпје пз драма старпнскпх, да проклиње, да се свети; он се само гневн, њему је тешко шго је то тако. Илн боље pehn, сам његов гнев је због тога, шго још волн, он је бесан на сача себе, због тога што још воли. II ипак он је слаб, он јој предлаже бегство, да му опа тамо у туђем свету иостане мнлосннца, дотле (то разуме се не каже модеран човек, то се подразумева) док не успе, да је начини себп досадном. Сад му је нснхолошки немогуће без ље, алп као што вели један фплософ „љубав се љубављу гони.“ Он he се нотрудитп да нађе нову љубав. А дотле ? Ои пада у загрљај Паулинн и волеће је. И једна ружна мисао сене му кроз главу: „Тн ми то зато сад велнш, што знаш да ти ја не могу ништа рећи, јер те волим.“ Смрвљена бедница oceha колико је гадна та његова реченица, колнко је непсихолошка. Кад је требало да му то каже? Онда кад је он још био далеко од ње? По тој логицп, требало бн рећи целом свету. Или онда кад је оеетила да он није као сви други, онда кад је осетила, да се у њој буди опо што се никад није јавило ? Не, ни онда. Она му је рекла сад, сад кад тај растанак боли и њу и њега. Она је из чаше љубави пила, иила док је могла и кад је та чаша требало да се п последњи пут иринесе устима, да се испнје и последњи гутљај, да би се у ту чашу точило друго ниће, ииће брачне среће, она је чашу разбила, јер је поштена. II ви видите Прагу како се смеје демонскп и пита: „Где лежи трагедпја?“ Само, на жалост, Прага тиме и завршава ; он баца ракетлу, а не тиче га се куда ће одлетети. Увређена, сломљена Паулина одјури у собу и залупи вратима, а Даријо остаје сам, да пати и да је заборавн, јер он he наћи љубав. А она? Она ће, можда, ако буде осетљива,