Дело

312 Д'јЕ л 0 свој иад, бранн своју свесну искрену љубав, где је она млада, заносна, увређена н страсна, госиођа је била добра, ма да је п ту требало да буде мање нлачевна. Г. Вековпћ је добро учннно што није бно сентименталан. На тај начнн, до душе, није одговарао увек осеГању Паулинином, алп је бно у својсј ролн. У опште г. Бековић има осећања н логпке за идеалне л5убав1шке. Г. Руцовпћева улога је била једна од омих у којима је он у свом фаху. 1Бегов Виторио, јс био интелигентан, човек из живота, резигнатор, свестан свега што чини, чак и онда кад не чннп оно што треба, човек који уме да се на!;е у сваком положају, који разуме и људе п атмосферу око себе, једном речи светски човек. Све то г. Руцовић је играо уметнички. Г-ђа Паранос (Нпна) била је непоштена нераспусна девојка, место да буде иоштена, а распусна девојка. Г-ђа Тодоснћка је била добра и бнла би још боља да је била мање интелигентна, да је била принростија, с мање такта. Мало впше је можда нагшсано о овој драми. Овим дужим наппсом хтелн смо рећи, да нема увек право јавно мњење и да по њему не треба судити; јер по мишљењу публике, која је слабом посетом демонстрирала против „Девица“, оне су рђаве. Међутнм ми смо уверени, да су и оне sui generis и да ће имати своју публику. М. Б. *С4-