Дело

Б Е Л Е Ш К Е 315 овоме су састанку свршени ови послови: 1. Превод „Јадника“ од В. Ига (превео Мита Ракић) дат је на преглед д-ру Јов. Скерлпћу, иошто се Б. Поповић није примио тога посла. — 2. Дат је на оцену Јеремији Жпвановпћу роман „Зла крв“, од Б. Маршићанина. — 3. Враћен је ппсцу рукопис романа „Несуђенице", пошто је на конкурс стигао после рока. — 4. Коначно је утврђено да у XX коло уђу ова дела: 1. „Досптејева споменица“; 2. „Песме“ Алексе Шантића; 3. „Поп Ћира и поп Сппра“, од Стевана Сремца; 4. „Антологија старе српске књижевности“, од Миливоја Башића; 5. „Напуљске шетње“, од Милорада Павловпћа; 6. „Тито Дорчпћ“, од Венцеслава Новака; п 7. „Тартарен Тарасковац“. од А. Додеа, у преводу Душана Л. Ђокића. (са сликама. Мау^а. Д-р Драгутин Прохаска: Хрватско-српска књижевност у Босни и Херцеговини. — Д-р Драгутин Прохаска, професор реалне гпмназије у Загребу, штампао је на немачком језику књигу „Das kroatisch-serbishe Scliriftum in Bosnien und der Herzgovina von den Anf'angen im XI. bis zur nationalen NViedergeburt im XIX. Jalirhundert" („Хрватско-српска кншжевност у Босни и Херцеговинп од почетака у XI. до народног препорођења у XiX веку.“ — Zagreb 1911. Verlag der Buclihandlung Mirko Вгеуег. У 8°, стр. VIII + 202, ca регистром и једном картом Босне и Херцеговине. Цена?). Ову своју исторпју босанско-херцеговачке књижевностп поделио је д-р Прохаска у 8 одељака (глава): I. Језпк и народност; II. Ћирилско писмо; III. Босански богомили и њихова књижевност; IV. Западни утицаји и турска управа; IV. Српско-православна црква и њена књижевност; VI. Католичка књижевност; VII. Раја и њена појезија; VIII. У очи народног препорођења. Између свију покрајина, у којима живе Србп и Хрвати, Босна п Херцеговпна најсиромашнпје су књижевношћу у својој прошлости. Може се рећп да у Босни п Херцеговини п није било књпжевности (ни кад се узме релатпвно значење ове речп) све до времена реформацпје. Свакојако тоје појава о којој треба да размишља књижевни исторпк. Д-р Прохаска не говори о том скоро ништа у овој својој књизи. Он, за средњи век, главну своју нажњу поклања богомилима и њиховој књпжевности и констатује да су богомплп били поглавитп књижевнп раднпцп у средњем веку, пре пада Босне под Турке. Остале вероисповестп у овом погледу стоје иза богомила. За турске владе, када у главном нестаје богомила, књпжевност се јавља и код православних, али је она сада слабија од књижевности католичке. Сва знатнија књпжевнпчка пмена у псторпји босанске књпжевности јесу пз реда босанскпх фрањеваца, којп су развилп жив рад да сузбију реформаторске пдеје. Ова књига д-ра Прохаскеје, углавном, ваљан прилог псторији српскохрватске књижевности. За израду ове историје Прохаска је употребио све знатнпје радове ранпјих писаца. Недостатака, разуме се, пма, али онп нису такви да убијају вредност овог рада. Такав један недостатак опажа се у прегледу богомилске књпжевностп. 0 богомилпма је засада најбоља п најпотпунија расправа Фр. Рачкога „Богомили и патарени.“ Рачки је у овој својој расправп дао одлпчну историју богомила, њпхова верског уређења. њихова живота. Прохаскаје овај део своје књиге радио по Рачком, али