Дело

314 Д К Л 0 евоје радове штампатн на бугарском, допуштено нм је да пх преводе на бугарскп. Срп. Краљ. Академија пма попово да прегледа алфаботар за рочппк, ua he ее после заједно са Југославенском Академпјом пзрадптн дефппптпван алфабетар и утврдптп основа заједничкој рада. Југославенска Анадсмија знаности и умјетности. — Југославенска Акадедемпја знаностп п уметностп прославпла је двестагодпшњпцу рођења астронома п математпчара Руђера Вошковпћа, свечаном седннцом 1 маја ове годпне, када је трошком главнога града Загреба постављено попрсје Бошковпћево на углу Академпјппога трга у Загребу. Сем великога броја Академијиних чланова, овој свечаној седнпцп присуствовали су: одјелпп предстојнпк кр. зем. владе д-р М. Амручи, загребачки начелнпк Ј. Хољац, са сенатором С. Каркпћем п градскпм заступнпком К. Павлетпћем, затим генералмајор у пенз. М. пл. Цољен п председнпк Матице Хрватске д-р 0. Кучера, п млогобројно грађанство загребачко. На овој седницп прво је председнпк Академије Т. Смичиклас прочптао пригодну беседу, па је потом иравп члан Академије д-р В. Варпћак читао своју оиширну п занимљиву студију о жпвоту и математичком раду Бошковићеву, најзад су ирочитани телеграми који су Академпји стигли из Дубровеика, и то од дубровачког начелника Чиегрпје, од колегије професора учитељске школе, од Хрватског просветног друштва „Људевпт Гај“ птд. — Извештај о овој седнпци штампаће се у „Летоппсу" Југославенске Академије. Српска Књижевна Задруга. — 8 маја ове године Српска Књижевна Задруга имала је своју 18. годишњу скупштпну. Ова скупштпна била је, према раппјнма, прнлично слабо посећена. Скупштннн с.у присуствовалп још п изасланпци Матице Хрватске, Матпце Словеначко н Матнце Српске. — Поред уобичајепнх послова (отварањо скупштине, бпрање секретара) прочптанп су пзвоштаји о књижевном раду у прошлој годипн п о уцравлЈању Задругином имовнном. 0 овим пзвештајима отворила се дебата више тек реда ради. Већипа говориика пзражавали су своје задовољство досадањпм радом управе, те се износила попека жеља ради још бољега успеха и напретка Задругипог. Нарочито је пстицана потреба да Задруга што пре изда књигу о српском народу, ради чега је Задруга раније расписала конкурсе, па јој није понуђен још ниједан спис. Билоје приговора (проф. Г. Јовановић) пздањнма Задругиним. Напомињано је да Задруга нема утврђених начела, по којима ће бирати књиге за своја издања, нпти се довољно пази на моралну страну у садржини издатих књига. Као пример наведен је поман „Дошљаци“, који је по својој уметничкој вредности без прекора, али по својој садржини није за Задругппа издања. Било је говора и о чистоти језика у Задругиним издањима, п говорник, (Жив. Симић) који је о томе говорио, напоменуо је да Задруга не обраћа на то довољно пажње. Један је говорник (проф. Лаза Кпежевић) изнео жељу да Управа Срп. Књ. Задруге изради програм по коме ће се примати преводи за Задругина издања. Напослетку примљен је буџет Задругин за 1911 годину по предлогу Управином и одобрено Управп да наредно (XX) коло штампа у 11.000 нримерака. Књижевни одсек Срп. Књ. Задруге имао је састанак 19 маја. На