Дело

332 Д Е Л 0 тпјело кад му опо више не служн души. Не, човјек ue умпре; он вјечито траје у својему животу. Њему само мијењају и доспијевају облпчја жпвота а пе жнвот. За то вјерујем да ме иза смрти мојега тијела чека велика слава, пека јој сад, док сам у тпјелу, пе видим ни окрајка. Вјерујем да је оправдан човјек Богу вјеран, и да злочест нрнма што заслужује. Милостив he uahn милост; жалостан he бити утјешан. Онн који су чиста срца, вндјети he Бога; nticToha срца зависп о љубиви истпне. Ко љуби истнну, чисти се и реси овом љубављу, што истипа није него сам Бог. Вјерујем да he зло бити укинуто, п да he праведник вазда п до вијека сјати попут звијезде на иебу. Пророчанство је моћ човјечијега духа, отањена и чиста Богом и болешћу. Пророк продире у отајство душе и слова, н каже народима оно што је покривено и отајно. Ријетко се нађе човјек пророк; мало је људи што знају за ову моћ скровну њима у души, јер их је мало што имају чисто сазнање и танку савјест своје особе. У људима је дух загушен страстима и бригама. Вјерујем да је било, да има и да he вавијек бити па свијету пророка од Бога надахнутијех. Вјерујем у свето братство онијех људи који ћуте да су синови једнога јединога Бога, који њих собом напуња, и њима је мицање, биће, живот. Вјерујем да духови нашијех покојника опће и говоре с нама како су опћили и говорили кад су били у тијелу, и за то вјерујем у светијех онћину, који су пред Богом и Бога пуни. Вјерујем у свету католичанску или опћениту цркву, које се ја не одрекох одрекавши се римске цркве. Римска црква није више Христова црква, што се она не држи Христова јеванђеља, у којему је једино закон наше душе и правило свето нашега живота. Овако ја, списатељ ове малене књижице, в.јеру.јем у својему срцу, у својој души, и у овој hy вјери предати Богу свој дух. 5. Узгор, и свеђ узгор, о душо моја!... Сад више нијеси жалосна и напојена грчилом како си негда била на гробу ма-