Дело

Ј A 27 колико више je имамо, више се признајемо људима. Религпја је нешто што нико не разуме. Јер ко верује тај држн да и не треба да се разуме, да треба само да се верује; а ко не верује, тај не може опет да разуме како то да људи верују — не може довољно томе да се начуди. Религија се мрзи или воли, зато, што се не разуме. Кад би могли да је разумемо, постала би нам решење, готово индиферента. Од нрилике као Пптагорипо правило. „Индиферентна" у смислу снмиатија... Логиком логично се у религији хоће да докаже (чудима, последицама, обраћањем на душу и т. д.) да треба бити нелогичан, да треба презрети логику. Чудима и стварима које се обраћају мозгу хоће да нам докажу да се не треба обраћати мозгу. 51. Земља све реформе за поправку својих одпоса најнре примењује на небу, пре но што би их она примила. Небо је као неки Probekaninchen, земљин зец на коме се врше експериментп. Паметна је земља. Јер, од тих експеримента небо умире н земља их тада не прима видећи да су опасни, II иде даље земља и тражи нова неба за експериментисање. 52. Небо је — но катехизису — ново издање земље. Свакп ће бити награђен по својим заслугама. Како нема ни два подједнака човека сви ће бити различно награђени. И на небу, као и на земљи биће разлике између људи, само ће она још болније падати јер је вечита. Вера, која проповеда једнакост људи, хоће да је докаже додељивањем награда, стварањем неједнакости. 53. Јадни Хришћапи! Они ништа пе могу учинити за свог Бога! Он је свемоћан и не треба их. Па почему је оп њихов, кад онн ништа не могу да учине за њега? Он јетолико њихов колико и свачији. Можда би им требао још један Бог, који бн био њихов. Ствар која неком лицу припада, зависи допекле од лица. бЈ Ми смо злочинци јер умемо да замислимо злочин. 55. Појпмање, сазнање кривице нпје пајстрашпија ствар. Свако знање има и нечега пријатнога, сигурност. Нешто страшније но „бпти крив“ је не знати „јесам лп крив“. Кривица и грех нису најстрашније ствари. Сумња је тешка. Док човек и најмање има изговора да се оправдава њему је тешко, јер се борп са собом и уверава. Кад човек види