Дело

ЗбО Д Е Л 0 времеиа. На н тада код многих иојава морамо се аадовољити нагађањпма: у тако облачној еносн, као што је епоха 1875—76 године, најважнпји преговори водили су се на личним састанцнма, те много штошта није пп унесено у картоне дипломатских канцеларија. Почећу са карактеристнком главних личности, а пре свега с карактеристнком Андреје Николајевића Карцова, који је с нролећа 1875 године, у самом заплету догађаја, био наименован за днпломатског агента у Београду. Андреја Николајевнћ Карцов, дворанин Смоленске губерније, свршио је Александровски лицеј и нрппадао је XXI колу. Одређен на служб.у у Азијатском Одељењу Министарства Иностапих Дела, он је неко време био секретар у Београду, а после консул у Јерусалиму. Наша је влада онда особито полагала на односе са Француском. Стога је Јерусалим, где су се интереси православља и латинства сударали, био особито важна тачка. А. Н. Карцов није оклевао да привуче на себе пажњу својим одличним дипломатским подобностима. Његовим тактом и енергијом свршен је био заплетен спор о горњем олтару храма, l’affaire de la coupole, који ce повлачио још од доба првога царства. Постигнут је споразум, по коме тај део храма припада православнима, али с правом да га и католици у споразуму са православнима могу освећивати о својим празницима. А. Н. Карцов успео је у томе једино захваљујући својим пријатељским односима са патријархом Кирилом, а затим и непрестаним гошћењем францускога консула де-Барера. Иапин изасланнк, монсињор Валерга, није признао тај споразум, те је остао при одвојеном мишљењу. Својим одлучним држањем у Јерусалиму у ствари двојице из Русије послатих лица, — А. Н. Карцов је навукао на себе незадовољство царице Марије Александровне. Мадајој је кнез Горчаков саопштио, како је ствар текла, ипак је траг тог не задовољства остао: може бити, да се ту и зачело нерасположење, које је царица у почетку српско-турског сукоба показала, у тако осетљивом облику, према А. Н. Карцову. За свој успешан рад А. Н. Карцов је био унапређен и постављен за генералног консула на Крфу. Он је пробавио на Крфу до 1875 године, кад су га преместили у Београд. У Србији је А. Н. Карцову опет био старешина генерал Н. П. Игњатјев. Сећајући га се из Јерусалима, Игњатјев се