Дело

ИЗА КУЛИСА ДИПЛОМАЦИЈЕ 351 еадао да he у њему наћи вредног иомоћника и згодније оруђе за своју политику, но шта је то био претходник А. Н. Карцовљев, Н. П. Шишкин. Ево шта је он тим поводом писао А. Н. Карцову, у писму од 6/18 маја 1875 године. „Нико није више од мене желео одлазак вашега претходника и што скорије ваше наименовање. Мој имењак је неоспорно мудар и даровит човек, али се дуго заседео у Београду. Досада и срдитост на људе и прилике око њега ломили су његове снособности мишљења. То су рђави основи за односе са „једнокрвном и једноверном“ браћом Словенима... ...Оценивши давно ваше способности, карактер и начин, ја не сумњам да ћете се врло лепо умети паћи са свима и нодесити, како с кнезом тако и са свима странкама, до чијих нам унутрашњих прљавштина није стало. Све зависи од нас у опхођењу са људима и у приступању послу: Ви сте умешност •доказали у Јерусалиму и ја сам, још не тако давно, разговарајући о минулим догађајима са вашим старим пријатељем Кирилом изразио мишљење да престарелог патријарха не би уклонио из Јерусалима да сте ви пре две године били тамо. Кирил је и сам био у то уверен и рекао ми је, да ви не бисте дали ни њему ни паши да прави лудорије, које су довеле до жалосног расплета". Што се тиче умешности А. Н. Карцова да одржава односе са иностраним колегама, Н. П. Игњатјев у писму од 23 септембра 1875 године овако каже: „Врло ]е потребно да будете у најбољшч односима са колегама аустријским (кога ће вам лако бити држати у рукама) и немачким; не смета да и остале придобијете „галантним начином“, у коме сте ви стари „мајстор“. Човек партије или одређеног неког правца А. Н. Карцов никада није био. Он је своје частољубље задовољавао једино у томе, да високо држи заставу Русије и да што је могуће тачније и боље поступа по добивеним упуствима. Ни за какву тако звану politique personnelle он није хтео да чује. .. .Њему би изгледало смешно и дрско мислити, да он треба из Београда да даје тон опште политике Русије. Са свега тога ја с правом могу назвати делатност А. Н. Карцова делатношћу по упутствима министарским. У том се он разликовао од осталих другова — Н. П. Игњатјева, М. А. Хитрова, А. С. Јонина. Они 23*