Дело

ИЗА КУЛИСА ДИПЛОМАЦИЈЕ 361 и њених побуњених поданика Русија узима на себе улогу добронамерног посредника, и ништа више. Друга је ствар, да ли би султан уступањем свог земљишта Црној Гори прекратио кризу и повратио мир. Али нашем посланику није било до тога да спасе целокунност турске царевине. Главна његова мисао била је да се засад спречи потпуно распадање отомапске силе, већ да то буде поступно и тако да се Русија не би морала умешати и крв пролевати. На жалост, у Петрограду је земљиште било већ заузето. Тамо је од аустријског цара са поверљивом мисијом приспео брат царице Марије Александровне, принц Александар Хесенски. „L’Empereur Franqois Joseph," рекао је Императору „est а 1“ entiere devotion de Votre Majeste“. Од своје стране, Император Александар II дао је реч: да, без знања аусгријског цара, у Турској неће предузимати ништа налик на панславистичке тежње. У депеши — програму — генерала Н. П. Игњатјева канцелар кнез Горчаков гледао је дисертацију на звање Министра Иностранпх Дела. Није он узаман био препреден дворанин. Између личних наклоности Императора Александра II и словенофилског кола Императорке Марије Александровне принц Александар Хесенски, по свом положају као сродник, био је спојни беочуг. Кобно осећање које је од 1855 године стари канцелар гајио спрам Аустрије, сада, под утпцајем зависти према кнезу Бизмарку с једне стране, и из супарништва према генералу Н. П. Игњатјеву, — сад се притуљило и расхладнело. II кнез Горчаков учини да теразије претегну у корист Аустрије, а назори Н. П. Игњатјева да се омаловаже и иропадну. Имиератор Александар II крајеве Игњатјевљеве депеше испунио је белешкама, у којима се, место обичних похвала и подстицања, исказивало незадовољсто кроз које се није скривала срдитост. Према месту где је Игњатјев описивао преданост султана Абдул-Азиса, цар је забележио: „Је n' ai que faire de son amitie.“ Чуо сам, али не јамчим за истинитост, да је било и примедаба које су вређале Игњатјева. „Се n’ est pas ainsi que j’entand l’honneur." Предвиђајући будуће ратовање c Турцима, стари фслдмаршал кнез Паскијевич оставио је потомству за углед ову формулу: „Пут у Цариград води преко Беча.“ Помоћу другарства са Аустро-Угарском руској војсци на Балканском Полуо*