Дело

362 д к л o стрну отварао се слободан прнступ. Отуда у основи Горчаковљеве политике сноразум с Аустријом подразумева могућност да буде рата. Међутпм, као што впдесмо, нрограм М. II. Игњатјева осннвао се на утицање мнрног дппломатског карактера. По замнсли кнеза Горчакова, преговоре са Аустро-Угарском треба водитн непосредно и, гато је главпо, не увлачећн Германнју у тајну. Опет се дакле враћало на иолнтичка предања Марије Терезије н њезина сина цара Јосифа II. Али тадашња Пруска била је мала краљевина, а данашња Германија је првокласна војничка држава. Њеним спољним пословпма руководио је човек, који је показао своју генијалност у целом низу огромнпх успеха. Са домннантним положајем Германнје, савлађујућн осећање личног антагонизма, наша је дипломација била дужна да рачуна. Ако је кнез Горчаков хтео отночети нолитику јачег нагласка, — он је требао да премести генерала Н. П. Игњатјева из Цариграда у Берлин, те да се овај, како му драго, с кнезом Бизмарком објаснп а fond. Прилику која му се указала, кад му је кнез Бизмарк нудио између нас и Енглеске, он је међутим одлучно одбио. Стари се канцелар тешио надом да ће му поћи за руком да обиђе кнеза Бизмарка и да иза његових леђа решн источно питање по својој вољи. Као средство за то, по његову мишљењу, требао је бити двојни споразум између Русије и Аустроугарске. На место Игњатјевљева програма нривременог стрпљења, који је у општим цртама био израз политике европскога концепта, ми смо се, од сада, са Аустро-Угарском изолирали: са морским државама Енглеском Француском, Италијом, прекидали смо а што се тиче Германије, од ње се нисмо ничим обезбедили. Ако би у нашем споразуму са Аустро-Угарском ма шта запело, Русија би, поред сумњивог неутралитета Германије, пред густо збијеним редовима удружених осталих држава, видела себе потпуно осамљену. И шта је чинила Аустро-Угарска? После свечаног обећања Франца Јосифа да ће бити предан рускоме цару, да ли је показала готовост да ће делити са Русијом и срећу и несрећу. Не. Она је само допустила руској војсци да упада у стратегијску торбу, којој је име — Балканско Полуострво, и обећала своју дипломатску помоћ. Са Енглеском и Германијом она се није свађала, већ обратно, до краја догађаја одржавала је са њима најбоље односе. 0 свему што се између Беча и Петрограда дешавало, кнез Бисмарк је био извештаван потанко,