Дело

ИЗА КУЛИСА ДИПЛОМАЦИЈЕ 367 оно, што ]е било у званичним документима, т.ј. што су они знали и без њега. Онда А. Н. Карцов реши да оде у Петроград, у намери да изиште одређена упуства. И он крену у Петроград у децембру 1875 године. У Петрограду цар Александар II примио је А. Н. Карцова благонаклоно затим је Карцов отишао кнезу Горчакову и молио га за одређен одговор. При разговору је као неми сведок присуствовао барон А. Г. Жомини. — Нота графа Андрашија, говорио је А. Н. Карцов показала се као слаба палијатива, У Србији војна агитација постаје како који дан све јача. Положај кнеза Милана постаје с дана на дан све тежи. Бојим се да он неће моћи радити по саветима великих држава и да ће се најзад приклонити народном покрету. У Подунављу пролеће рано наступа и догађаји се могу развити изненадно. Шта велите да мп треба радити? Quel est notre programme ? Кнез Горчаков само пуче прстом и рече: — „Аћ, voila notre programme“. — Излазећи, на степеницама, А. Г. Жомини рекао је А. Н. Карцову: — „Vous avez ete admirable de souper avec lui. Que voulez vous? II n’a pas de programme*4.1 He постигав ништа, A. H. Карцов врати се натраг. У Бечу Е. П. Новиков окупи прекоревати због тобожње некарактерности кнеза Милана. — „Унук Милошев, срамота!“ — викао је он и ту у мало што прстом није избио око А. Н. Карцову. Кривити Милана, као што је чинио Новиков, био је лак посао; али би много основаније било окривљавати оне горе у Петрограду. Ми смо видели како Турска, када јој нико не смета, без велике муке, изилази на крај са свима покретима и бунама: јерменском, македонском па и ратовањем са Грчком. Тако би се без сумње десило и тада, да не беше дух времена, иред којим je ћутао не само слаби владалац мале Србије већ и силни са.модржац велике Pycnie. 1 В. Карцов: Семт> л£тђ на Ближнемг Boctok'K, стр. 48. 24*