Дело

368 Д Е Л о ГЛАВА III. Треба лп Србпја да се оружа? Протпвпп погледи Н. П. Пгњатјева u В. П. Новпкова. — Впсочајше одобрење о спремп Србпје. — Пројекат одбранОене конвенцпје са Црном Гором н мпспја Ранка Алимпића. — Члан 9-ти. — Негодовање Е. П. Новпкова. — Страховање Н. II. Игњатјева и његова крптика конвенцпје. — Ко је пздао тајну Аустрнји? Подозрења Н. II. Нгњатјева. Татпшчевљева легенда. — Безобразпа пзјава аустријскога агента у Београду. — Наша влада не одлучује се да прпмп пзазивање п стара се да заташка ствар. — Испис пз депеше Горчакова Н. П. Игњатјеву. — Благост министарскпх упутстава. М. Г. Черњајев. — Deus ех machina. Наде на успех од утицања великих сила на Порту и иосредовања њпхова између ове и устаника биле су како који дан све слабије: положај кнеза Милана постојао је све тежи и тежи. Истина, он је, ио савету Аустрпје, могао грапице кнежевине војни.м кордоном да затвори и тако да прекине сваки додир с устаницима. Али то је било лакше рећи но испунити. Предузети противу покрета репресивне мере, то је значило на^ чинити се аустријским жаидармом, сам себе нред народом оцрнпти и у толико више подићи углед супарничким иородицама: Његошима и Карађорђевићима. Улога словенскога вожда — патрпоте, ма колико да је била несагласна са личним особинама и карактером кнеза Милана, ипак он није имао куд, већ је морао да је прими и одигра до краја. Али и друга алтернатива — помагати устанак — могла је иматп за Србију врло озбиљне последице. Решивши се на свој ризик да радп, Србија се компромитује пред великим силама и изазива опасност турске најезде. Али како било да било, да је догађаји не би затекли неспремну, Србија се најзад морала војнички спремати. Стога се Н. П. Игњатјев изражава одређено. У писму од б—17 марта 1876 године, ево шта он пише А. Н. Карцову: „Налазим да је врло мудро решење савета, о коме ме извести ваша депеша (од 20 марта). Изазивати Турке и давати повода за сударе било би и сувише лудо, али опет Срби треба да буду спремни и за нападај и за одбрану. Прошле јесени смишљано је да Хусеин Авни-паша изненадно удари на Србију са 50 до 60 хиљада војске, под изговором „неочекиваног“ за Норту пограничног судара, изазваног од стране српских чета. У тадашњем стању српске оружане снаге, сераскјеру би, можда, испало за руком да одржи реч задату султану, да за две недеље-