Дело

ИЗА КУЛИСА ДИПЛОМАЦИЈЕ 369 прегази Србију. Ја сам тада учинио услугу српском народу и кнезу Милану када сам покварио све планове војне турске странке... За овај мах нема опасности Махмуд и Рашид у мојим су рукама и неће смети ударити на Србију. Али султан лично неће нрезати ни од каквпх мера при првом згодном случају. Министри ме моле да му сутра одем и да га колико толико разгалим“. У сасвим другој светлостп представљају се ствари са гледишта, на коме се налазио наш посланик у Бечу Е. П. Новиков. По његову мишљењу, оружање има значај директног нодстицања устанка и чпнило је сувишним мирољубиво посредовање великих сила. Војно припремање Србије, по њему није било одбранбено већ нападно. Јављање Србпје у својству словенског Пијемонта јако је забрииуло Аустро-Угарску. Ако Србија имадне ма и најмањег уснеха — аустријски би Словени одмах потегли са својим народеосним захтевима, тражећи максимум задовољења. Аустријска је влада била готова да помаже Русију нротиву Турске, али само под условом, да се руска политика уздржава свега, што би могло међу Словенима да подстакне агитацију и расиали страсти. Исто тако и у нрактичном погледу војно мешање Србије није обећавало ништа добро. Ннје питање талијанског уједињења решио Пијемопат, већ су га решили бајонети француске царевине. Међутим, ако Србија буде побеђена, Русија би се морала уплести и за њу заузети тј. ставити се очи у очи с Турском. Сриска влада није престајала питати А. Н. Карцова: како гледа Русија на оружање Србије? Карцов се тога ради обратио приватним нисмом на Н. К. Гирса. Одговор је стигао и у њему се оружање одобравало. „У писму вашем од 28 децембра 1875 годпне, писао је Н. К. Гирс 12 јануара 1876 године, ви сте ми ставили таква питања, на која вам ја сам нисам могао одговорити, стога сам их изнео нред канцелара који је опет са своје стране налазио за потребно да поднесе Господару цело ваше нисмо. — Њ. Величанство прочитало га је са радозналошћу и благоволело је забележити „да“ према оном месту, где ви питате: хоће ли вам министарство допустити, да уверавајући Србе како Русија и Аустри.ја подједнако теже да одрже мир, — најзад саветујете Србији да се стара бити готова за случај, ако би поменуте тежње остале без успеха.