Дело

ЗАРОБЉЕНИ ЦАРЕВИЋ — Светозар Хурбан Вајански Породица Шимона Калњицког била је искупљена на веранди у врту, где су се разговарали и читали новине, које су у то време биле нретрпане вестима из руско-турског рата. Шимон Калњицки припадао је оним ретким горњо-угарским племићима, који су, иоред свога прадедовског иметка, сачували и пеке добре особине нашег старог племства. Много је давао на „лично достојанство," носио се по старом обичају и мрзио Немце, и ако је његова жена Летицпја, слаба и нешто охола особа, била Немица. Пореклом је била из Спиша, сваки дан је облачпла свилу и поносила се својом јединицом Аделом, коју је управо обожавала. Двоје млађе мушке деце поверила је учитељу Јанку Дрењовском, говорећи: „Синови су рђава деца: кад хоће, дође» кад хоће, оде.“ Код Калњицкових је проводила своје удовичке дапе Марта, сестра домаћичина, удова мајорица, која је познавала само два људска сталежа: војнички и невојнички. Калњицков брат Ђура, већ старији момак, којије готово сав свој иметак потрошио на кортешовање и једино се могао похвалити, да је петнаест пута био кандидован приликом разних избора, и свих нет наест пута пропао, живео је такођер код Шимопа, ua остатцима свога некадањег имања. Кад год су се ближили какви избори, чисто би се подмладио и некако разиграо, као ислужен хусарски коњ, кад чује да се свира „галон.“ Како није више имао средстава да ради на свој рачун, помагао је то другима, што му је добро нолазило за руком. Нптава иородица се занела струјом данашње нолитике — стари господин из нлемисћкпх начела, женске од моде, а Ђура Калњицки но своме коргешком духу.