Дело

ЗАРОБЉЕНИ ЦАРЕВИЋ. 373 друштву осећала неку поузданост, ако не баш и бојажљивост. У осталом, с њим се ретко и виђала — он је хотимично избегавао. С поља загрмеше кола. Дечаци истрчагае пред каппју и за мало доведоше на веранду млада човека, елегантно, управо кицошки обучена. „Добро нам дошли, г. Рудињи!“ — поздрави га Шимон мађарски, али се по изговору видело да се Шимон родио на обалама Ваге, и не на Тортобађу. Наши племићи увек ночињу разговор мађарски, а кад хоће да се забаве, настављају словачки, или ако има женскпх, немачки. „Naturam. si furca“ и т. д. „Добре вести, радосне вести — Русе победили — царевић заробљен — биће бакљаде у Пешти! Извол’те, седите — да попијемо у здравље Мехмед-Алије једну чашу правога!“ Коломан Рудињи, аспирант многих звања у жупанији, шта више пресумитивни поджупан, уљудно се ноклонио женскима, а Адели дао красан струк камелије. Пореклом пз старе илемићске породице, учио је а није доучио права у Пешти, имао је звучно име — и обоје то била је довољна квалификација за угледно место у жупанији. Имао је и један практичан испит из једне правне дисциплине — из меничног права, ну тај испит нпје теретио његов мозак, колико његов рудињички иметак. „Лепо, лепо, правите завоје и спремате чешљанице зајуначне Османлије“, отпоче Рудињи, седајући елегантпо на баштенску столицу. „Ја само шијем оцу папуче“, — упаде Адела звонким смешљивим гласом. „А то значи мир“. „Да, мир иза Прута, који ће диктпрати Осман — врло значајно“. И сад иочеше ковати стратегпјске планове. Ватрени Рудињи све је сиктао погрдннм речима на Русе и говорио како би Турци требало рускога царевића на ужету да воде кроз Царпград. „Молићу, господине Рудињп“, — упаде му изненада у реч Дрењовски, који није имао обичај уплетати се у разговор докле га ко не пита, „одкуд ви зпате да је телеграм истинпт и но основу чега закључујете пораз руске армаде?“ Оштар поглед младога научника пресецао је раскалашног разметала. Сви су ућутали — и Марта је престала дерати завоје. Калњицкоме јамачно није било право што неко сме и по-