Дело

СМРТ ИВАНА ГРОЗНОГ 35 Наги Али ко he знати државом владат’ Ако ти то нећеш? Ивам Мој ум већ тупи, Унило ми срце; слабе ми руке Да одржим узде; за грехе моје Бог победе даје вразима нашим, А мени нареди да пресго одмах Другоме уступпм; безакоња ми Више је нег песка морског: крволок, Оскврнитељ цркве, мучитељ, блудник — Божанског стрпљења пучину целу Последњим злочинством исцрпох до дна! Наги Преувеличаваш, о Господару, Тај грех нехотични! Ти ниси хтео Царевића убпт’. Случајно штан ти Ударац му такав даде. Иван Не, лаж је! Баш сам хотнмице, с намером, с вољом Убио свог сина. Ил’ зар полудех Па сада не знам како га убих? Не, — баш хотимице! Знам, наузнако Пао је обливен крвљу , љубећ’ ми Руке и умирућ’ грех ми је страшни Опростио вољпо; ал’ ја сам себи Ужасно злочинство опростит нећу! (Тајанствено) Снноћ ми се у сну и опет јави! Даваше ми знаке крвавом руком И, показав рпзу, позиваше ме Да са њиме пођем Језеру Белом У обитељ свету, где леже моћи Чудотворца нашег Кирила Светог. Онамо и пређе драго ми беше з*