Дело

3G Д Е Л 0 Од досаде светске повућ’ се каткад. Удаљеп од вреве, ја сам ту често 0 будућем миру радо размишљ’о; Опраштао људма сву незахвалност II душмана својих зле умпшљаје! У ћелпји тихој сладост мн беше Од стајања дугог одморнти се; У вечерњем часу облаке пратит’, Слушатн шум ветра, галепске кршсе II језерскпх вала једнолик нљесак. Онде је тпшина!.. Заборав страсти!.. Ту ћу рпзу прнмит’ и, може бити, Доживотннм постом, молитвом чистом II кајањем дугим заслужно стећи Безакоњу своме опроштај жељни. (Пауза) Иди, дознај зашто већ тако дуго Договор им траје! Да ли ће скоро Одлуку донети и да ли ће с новим Господаром доћи, да бих му одмах Предао и круну и Царски ланац. (Нагп оде) Свршено је сада! Ето где доспех Идућ’ дугом стазом величавости! А шта сретах на њој? — Страдање само! Од младостп јоште не знајућ’ мира, Час јашућ’ под звизгом душманских стрела, Нароле освајах; час у синклиту, С метежем бојарским, у борбу ступах! Само дугу ниску за собом видим Бденисаних ноћи и брижних дана! Ал' милостив владар, о не, не бејах! Обуздатп себе ја нисам знао! Мој наставник добри, Отац Силвестар, Говораше често: „Иване, пази! Сатана би хтео да у те уђе! Ал’ му душе своје отворит’ немој!“ Глух бејах на речи светога старца, Те ђаволу душу отворих своју. —