Дело

ПОСЛЕ ОПРОШТАЈА РОМАН МАТИЛДЕ СЕРАО — НАСТАВАК Ту је била бела трака, чиста и свежа, као да је једно вече раније на то место остављена; као да отада нису прохујале четири године; или као да је нека тајанствена рука уредила ствари тачно онако, како су стојале раније, да би се ово чудно ускрснуће чинило просто као наставак живота. И свуда око себе, у свакој ситннци, гледала је дона Марија Гваско то потајно и дубоко настојавање; јер на свакој црти, у свакој боји, на свима стварима огледао се тихи и речити живот, који као да се никако није прекидао, који као да се стално развијао, данас- као и јуче, као и пре годину дана, као и пре седам година и који ће се развијати сутра и прекосутра као и јуче и као данас Не само што ни једно парче памештаја не беше померено, не само што су столови, завеси и засторп очували свој обпчни изглед, него не беху, како се чинило, ни постарели; не само што су стотине познатих, омиљених предмета, који су непрестано виђани на том месту и радо гледани на том месту, привлачили на себе погледе својом умилном верношћу непомичних ствари, него су још и стварали утисак као да је време застало, као да их је човек видео јуче на том њиховом месту, па их радосно затекао ту и данас; па чак иу понеким ситницама које су, рекли бисте, биле живе, као да живот не беше престао у тој нросторији. Дона Марија Гваско нашла је на сточићу, у својој соби, крај своје постеље, један мали старински часовник на коме су