Дело

44 Д Е Л 0 Изволн у Москву, лично ми рецп Све што изволеваш у иисму своме. (Обзиро со) Та зар овде пема ннког од оних Што се с њиме слажу ? Зар ни рођака, Ни брата, нн зета, па чак ни — слуге! Баш нпког?!.. Са свпма већ носвршавах! Зато сада ћутећ морам да гутам Љегове подсмевке!.. Баш нигде ннког! (Улази столнпк) ' Стоимиц Господару снлни!.. Бојари к теби, У пуноме скупу, нду из Думе. Иваи Добро су ми дошли! — Стигоше дакле Да ме смене!.. Сад су радосни, мислим! „Доле старог Цара!“ Дошло је време Да га као стареж баце од себе! Весели су можда, замишљајући Како ја из двора, с торбом на леђма, Кроз улазак свечан излазим снужден. Рад милости Божје, рад Христа Сиаса, Оставиће можда кафтан на мени! Да видимо сада коме л’ ћу своје Место да уступим!.. Сад нека уђу. (Столеик излази) Збиља! 11 какав сам ја то господар? Та зар ће под овом монашком расом Познати ме моћи?.. Већ их одучих Да пред Господаром венчаним — цепте! Како Курбски пише? Напустих војску? Постадох и смешан? Нескладно пишем? Ко пијана жена?.. Тако ли рече? Сад да видим тога мудрог им Цара Који се одлучи да мене живог Наследи. . (Улазе бојари)