Дело

СМРТ ПВАНА ГР03Н0Г 45 Бојари! Ја вам се клањам! Доста се већ дуго договарасте; Ал’ свршена сад је одлука Думе, И ви сте, ја мислим, избрали таквог Којему ћу престо дати без стида? Рода је, без сумње, знаменитога? Не нижег од нашег^ Ратничким духом, Умом, благочашћу и милосрђем Од нас је и бољи?.. Дакле, бојари? Пред ким ћу приклбнит’ колена своја? Пред ким пасти нице? — Пред тобом Шујски? Или пред Мстиславским ?.. Ил’, може бити, То треба пред Кнезом Романовићем Никитом — утуком мојих душмана? Одговорте. Чекам! Годунов Велики Царе! Твојој светој вољи покоривши се Већали смо до сад! Једнодушну нам II непроменљиву одлуку своју Већ смо утврдили. Саслушај како. Осим тебе једног, — другог Господара Нико од нас неће! Господар наш си II до сада био, Господар буди И од сада!.. За то и главе своје Носимо ти: Казни ил’ нас помилуј! (Падее на колена и сви бојари с њим) Иван (После дужег ћутања) Одлучисте, дакле, принудити ме? Ко спутаног роба ви бисте хтели За престо ме везат’ и преко воље? Бојари Царе Господару! Вог нам те дао! Другога владара ми не желимо Осим тебе! — Казни или помилуј! Иван Украси ми Царски тешки су, ваљда,