Дело

4« Д К Л 0 За ваша рамена?.. Терет владарски Хтели бисте опет свалит' ua мене? Да је вама лакше!.. Шујс^и 0, Господару! Смнлуј се над нама! Не остављај uac! Ивам Кунем вам се Богом! 11и мислио нисам А још мање хтео да опет ставпм На уморну главу досадпу круну! Вукоше ме себи намере друге; Душа ми је друкча тражила добра. Одлучисте, ето, друкчије!.. Броду, Валима живота већ разбнјеном, У луку не дате!.. Добро, нек буде По вашем. — Думи иокоравам се! По невољи тешкој ја круну златну Узимам п опет. Поново сад сам Цар Русије целе и ваш Господар ! (Ставља на главу Мономахову капу) Бојари (Подижући се) Живео Цар руски Иван Василић! Иван Украсе ми дајте! (Облачи царско одело) Борисе, приђи! Зборио си смело! Заложио си, Ради среће Царства, и главу своју! Реч одважну увек ја слушам радо, Кад потиче само с искреног срца! (Пољуби Годунова у главу и обраћа се бојарима) По други пут ево, и нреко воље, По одлуци Думе пристајем остат’ На престолу своме. Ал’ тешко сваком Који бп међ’ вама о мени смишљ’о Зло ма које билО, ил’ какво дело Из прошлости моје, макар и тајно,