Дело

СМРТ ИВАНА ГР03Н0Г 47 Осуђиват’ смео. Нека упамти, Да делима мојим судије нема, Јер нада мном власт је једино Божја! (Обзире се) Али ја међ’ вама не видим Сицког? Годунов Силни Господару, не гнев’ се с тога! Онрости безумном! Иван Шта је са Сицким? Годунов Он не хтеде доћи да те молимо. Иван Не хтеде ми доћи? 0, гле шаљивца! Шта је тај пронапГо! Када сва Дума, Целим скупом реши да мене моли 0 н не хтеде доћи!.. Са Литавцима Он се, значи, слаже! Дакле — са Курбским? С ханом Перекопским?.. Његову главу! Захарин Царе Господару! Допусти данас, У радости овој, да ти о Сицком Проговорим неку. Иван Доцкан се сети, Мој шураче стари. Да си ти хтео Издајпике штедет’ — требаше данас Да седнеш на престо, прилика беше! (Војарима) Иосланику сестре Јелисавете Јавите да сутра, у четпр ока, Састанак сам дао. А сад у цркву Да се пред Свевишњим поклоним смерно. (Иван оде са бојарима). — НАСТАВШЈЕ СЕ +5 +