Дело

18 Д Е Л 0 Нисам више сама. Сада сам матн! Ако сад за жену доведе другу (II мнслитн страх ме) — моје he дете, Димнтрије малн... о, бојарнне! Нећ нп сама пе знам шта све то зборпм, Чега се то бојпм... Ал’ неку мрачну Димптрију своме слутнм опасност!.. Тн саветуј Цара и нагбворп! Још он тебе штује! — Нек ирво с тобом Размислн о свему. Захарин Царнце чедо! Ког он штује? Ма да пред њпме, збиља Не огреших душе до сад још никад, Ипак ни сам не зеам како још трајем! Он у целом свету једнога само Послуша пок&дшто: Бог нек нам чува Борис-Годунова!.. Једнни он је Који јоште уме да га задржи! Царица 0, не веруЈ, чико, томе Годунову! Јер он није такав! Његово увек Господско држање, па скромни изглед, Па тек онај поглед неузбунљиви, А највише глас му увек једнолик Не плаше ме залуд!.. Није ми дато Да гледати могу када он моје Чедо мази. Захарин Како, Царице, како? Годунов?.. Опрости, али... (Утрчп дворкпња, задувана) Двор^иња Цар иде! И одмах he доћи!