Дело

20 Д Е Л О Годунов Бејах, Господару; с обадва бејах. И ван Па дакле? Годунов Посланик епглески Баус, Уиерава да he Краљнца радо Кнегињу Хастинску, рођаку своју, Удатп за тебе; али о томе Уговор потписат’ ннје овлашћен, Док с Царнцом јавно, пред целим светом, Не будеш разведен. II јоште рече, Да у земљи нашој сав трг забраниш Туђинима разннм држава свију, Изузев од тога само Енглезе. А за то нам, рече, Краљица одмах Обећава савез и пријатељство, Па и своју молбу немачком Цару Да војску покрене против Пољака. Иван Захваљујем сестри Јелисавети Што нам пријатељство и худо родство Не прима с гнушањем. Али ми засад Без милости њене можемо проћи; Ни Немце за помоћ нећемо молит’: Брзо ћемо сами границу прећи С пуковима својим. А шта од нољског Посланика носиш? Које нам земље За мир обећава паш сусед Стеван? Годунов Господару силни, пијући вино Седели смо оба до сванућа. Та.ј им Харабурда, прирођен Пољакт Јунак је на пићу и врло брбљив. Ал’ ипак не могох дознати ништа С чиме нам је донГо. Једино теби Поверити жели.