Дело

НЕОВИТАЛИЗАМ У САДАШЊОЈ БИОЛОП1ЈИ 263 Clavellina Tubularia) довела су Дриша до мишљења да је свако материјалистично и механично објашњење животних појава нетачно. Живот има своју автономију, своју самозаконитост (Eigengesetzlichkeit) и биологија није нримењена физика и хемија, него ствар за себе, автономна наука. Као што ћемо видети, појам о автономији биологије не поклапа се с витализмом, као што то Дриш хоће. Пре но што пређемо на детаљпо разлагање Дришева учења, потребно је да се упознамо с неким основним појмовима из експерименталне физиологије форме, који потичу од Дриша. Кад јаје обичног морског јежа буде оплођено, оно се почне делити, браздати у два, четири, осам, шеснаест делова или како се ти делови зову, бластомере. Јаје морског јежа може се уметнички раставити у поједине бластомере, тако у две, четири, осам, шеснаест бластомера. То растављање може се постићи или свиленим кончићем, или тресењем суда, у коме се клице налазе, или изазвати, тиме што се у морску воду дометну неке извесне хемијске супстанце, које пзазову распадање у поједине бластомере. Кад се бластомере раставе, могли бисмо очекивати, да ће поједине бластомере, дакле половина, четвртина, осмина или шеснаестина јајета, првобитне целине дати половину четвртину, осмину или шеснаестину организма а не цео организам. Међутим то не бива. Поједине бластомере не дају половину, четвртину, осмину или шеснаестину организма него цео организам, целу ларву, цео плутеус, само пропорционално мањи. То дељење и растављање у поједине бластомере може се до неких граница наставити а да се та моћ или сиособност развијања целине из делнћа не окрњи. Дакле, као што се види, јаје односно делићи у јајету, садржавају више у себи, него што у ствари у скупу (јајету) показују. Делови јајета у саставу или скупу с осталим деловима јајета дају тек половину, четвртипу, осмину или шеснаестину организма, док сами за се цео — организам. Могућа судбина делова јајета или бластомера разликује се од стварне, реалне судбине. Онп могу више дати него што у ствари показују; они садржавају нечег потенциалног у себи, има неких особина у потенцији или укратко имају иотенцију. Дакле, Дриш зове сву могућу судбину, све што делови могу дати, нроспективном потепцијом јајета или бластомера, а суд-