Дело

*264 Д К Л 0 бину, коју иоказују бластомере у ствари, проспективним значајем (prospektive Hedeutung). Просиективни значај је мањн од просиективне иотепције, односно проспектнвиа потенцнја је већа од проспективног значаја. Ако се просиективнп значај тако разликује од просиективие иотенцпје, да свака бластомера може датп цео органнзам, нлн ако су дакле иотеиције у јајету подједпако раздељеие, онда се зове тако јаје еквипотенцијалан систем. Beh је Вилхем Ру уочио важност проблема о месту и времену свију морфогепетских односа и тиме указао на проблем локализације морфогенетскнх потенција, чију анализу Дриш почиње и гледа да реши. Оп овако разлаже. Рецимо да имамо известан ембрио у извесном стадију развоја, на пр. бластулу или гастурлу или ма коју другу ларву, то можемо ма који нзвестан елеменат извесног елементарног органа тог ембриона студирати с обзиром на то, што he фактично из тог елемента у фактичном току развоја бити, па био тај ток нормалан или поремећен. Ту he се показати, тако рећи, стварна судбина етемента. Тајестварна судбина каквог ембрионалног елемента у извесном току стварање форме преснективног значаја. И сада се нита Дриш: да ли је проспективни значај каквог елемента константна и непромењпва величппа у морфогенези или се мења према различним околностима? Или, ако то питање доведемо у везу с проспективном потенцијом, пптање гласи: да ли је проспективна иотенција каквог ем» брионалног дела у једном моментаном стању проспективног значаја потпуно обелодањена или садржи нроспективна нотенција какавог елемената више него што проспективни значај у неком извесном случају показује? Као што се већ из горњег разлагања видело и као што је и експериментима доказано, остварује се овај последњи случај много нута. Стварна судбина, каквог дела није једнака са могућом судбином, односно проспективни значај није једнак ироспективној потенцији. Потенција црвих 4 бластомере морског јежа јесте већа него што се показује у ефектима сваког тог елемента. Елементи садрже више него што показују и, будући да је најзначајнији морфогенетски ток развоја такозвани „нормалан", може се рећи, с обзиром на нормалан ток развоја, да у сваком ембриопалном делу леже више могућности него што нормално стање у стварности показује.