Дело

ИСТОРИЈА СРПСКИХ ШТАМПАРИЈА (НАСТАВАК) б) Оснивање штампарије. Чим је хатишерифом од 1830 године дато право Србији да може установити штампапарију, тако pehn, одмах је ‘она и установљена. Мита Петровић тврди да )е штампарију набавио М. Герман из Беча 1826 године и да је била на чувању код Алексе Симића, докле хатишерифом није одобрена.1 Он то закључује на основу тога што је нашао да је Герману, чијем се целокупном раду као ни писању не може поклањати вере, дат новац да штампарију набави. Ј. Бошковпћ, М. Милићевић и г. Стојан Новаковић у својим радовима пак веле, да је штампарија (са две пресе) донесена из Русије као поклон руског цара Николе. Пишући о овоме Милићевић тврди да је установљена 1833 године. Бошковић га исправља, те по њему и г. Новаковићу њено оснивање пада у 1832 годину. Да тврђење М. Петровића није тачно и да штампарија није донесена пре хатишерифа, мислимо да нам после изнетог покушаја и слања Вука Караџића у Беч, да штампарију набави, није ни најмање потребно доказивати. И сам М. Петровић тврди, да је за „добављени штампарски прибор и намештај на дан 9 фебруара 1831 издато 75.792 гроша, 31 октобра за нов прибор и друге гипографске ствари 23.163-23 гроша“.1 2 Ово нам још доказује да ппампарија није поклон руског цара. Уз то, као несумњиви доказ да штампарија нпје поклон руског цара, јесу нам и Споменици руском цару Нпколи и Милошу, који су штампани у 1 Мита Петровпћ, Фин. и Уст. књ. I, стр. 771. 2 М. Петровић, Фин. и Установе књ. I стр. 771.