Дело

268 д к л о у част њихову прилнком „напечатања п довершенија прве букве, дјела, у новоннведеној типографнји у Србији“. Јер свакако, да је руски цар ноклонио штампарију, био бн у Споменнку поменут као дароданац штамнарпје. Међутим, Споменик се Милошу иосвећује као: „осповатељу иерве књигопечатње у Сербијп** и велн се: »Сербпја се н с початњом красн .Сјајипм даром књаза јој прешчедра". Али то не значи да штампарија није доаесена из Русије. Прве н најглавније иотребе за оснивање штамиарије — матрице за ливење слова — пабављене су нз Петрограда. Вук пише из Београда (20 фебруара 1831 године) Коннтару: „Од наше штампарије то вам могу јавити, да су магрице (и од грађански и од црквени слова) и пресе кунљезе и фактор (чини ми се Берман, којн у Бечу брата књпгопродавца има) дошао је; но кад he почети слова лити и књиге штампати то Бог зна“. Он би радо па рачун штампарије опет до Беча ишао, па наставља: „Кад би мене ко питао, ја бих рекао, да пошљу мене с матрицама у Беч, и ту слова да се лију за сад (као за први нут). Ја мислим да би то било много брже, а може бити и јевтиније, него да словоливца отуда тражимо и слова овђе љевамо (као што се намјерава)".1 На питање Копитарево, одакле су матрице и какве су, Вук је 25 марта одговорио: „Матрице су из Питера,1 2 и од грађански слова су врло лепе, а од ћириловски донели су и штемплп и матрице од они слова што је библиско обшчество у Питеру њима штампало; и све је по скуие новце купљено. Словоливца још немамо, и мислим да га још нико и не тражи. (Берман учи српски и псовати већ добро зна)“.3 Да су матрице из Питера донесене, сведочи нам и писмо Вуково писано Копитару 14/26 марта 1832 године.4 Писмом од 24 маја 1831 године Цветко Рајовић известио је кнеза Милоша да су из Русије стигле још неке штампарске потребе. Он пише: „Већ три дана како је приспела типографија овди и књиге које су с њом послате биле. Штрументи типографически савршено у добром стању донешени су, али књиге 1 Вукова препнска, књ. I стр. 396. 2 Питер (Пићер) — Петроград. 3 Вукова преписка, књ. I стр. 399. 4 Ibid. књ. I стр. 417.