Дело

ИСТОРИЈА СРИСКИХ ШТАМПаРПЈА 269 многе силно су покварене. Одмах сам чинијо све разложитп их и сушити, призвавши и књиговесда овдашњег да их лечи и иоправи што се може".1 На ово му је одговорпо Милош 27 маја: „Из писма вашег од 24 маја разумео сам да је типографија заједно са књигама у Београду приспела, и да су књиге од влаге попешто н трнеле. Колики су пут за леђа ирешле, није чудо што су таке приспеле те ннсу где у путу сарањене“. Бели да је добро учинио гпто их је дао поправпти, само да пази да пе буде скупо. „А место за књиге определиће вам моја Љубица у старом конаку где ће те дати нужне рафове пачпнити и сложити".1 2 3 Најзад у Т п п огра ф ическо м објавленију (од 1 јануара 1834 год.) стоји да је штампарија снабдевена] „с Бнглескима, тако завовим Свенхопским гвозденим Тисковима (Пресовима) у Велпкој Александриској Мануфактури близу Петербурга устројенима“.8 С-ав остали материјал за штампарију доцпије набављан је из Беча. Врло је загонетан сам факт што је нрво набављено све из Русије, и што је важну улогу имао Берман у набављању шгампарпје. Он је, као што Вук нише, био из Беча, а ми можемо видети из писма, које иде уз Наставленије (од ll јануара 1833 г. А« 102) да је и Берман ишао у Петроград ради набављања штамиарије.4 5Кад су слова иочелн лити, Вук саопштава Копитару: „У словима, која се у Бијограду лију то је ново, што је мало „т“ начињено као и велико т.ј. Т, Н, II, отац (и то није у ћириловским словима него у грађанским Кажу, да су тако у Питеру почели, да бп се боље разликовало Т од Ш)“.б А чим је извесна количина слова изливена, одмах се нриступило и раду у штам1 Држ. Архива. Штампарија 24 маја 1831. Да пе буде овај део штампарије поклоп руског цара, на осаову чега се после закључило, да је штампарпја установљена његовим поклоном. 2 Држ. Архива. Шт. 27 маја 1831? 3 М. Петровић. Фин. и Установе књ. I стр. 776. 4 Разлог, заштојеиз Петрограда донесена штампарпја, с.вакако је био политичке прпроде, јер је Беч несумњпво био ближн. Претпоставка, да Аустрпја из чисто трговачких обзира није допуштала снабдевање српске штампарије да се не би тиме укидао посао аустриским штампаријама, — несигуран је и не може се одбранити кад се зна да су иосле оснивања државпе штампарије у Београду сав остали материјал и потребе добављани из Беча. 5 Вукови прениска, књ. I стр 406.