Дело

270 д к л о паријн, те (neh 17/29 децембра 1813 год.) Вук иише: „У Бијограду се штамиају којекакве ситнпце.1 Тако је (21 дец. 1813) пзвештавао п Адама Драгосављевпћа додајући да се штамнарија непрестано оправља.- 0 овоме шта се у штампарији радн известно је Вука (0 децембра 1831 год.) Дим. Исаиловић. Оп му је инсао: „Што мп за објављеније о поезији иоконнаго Луке из Будима пишете, док само јошт мало тнпографија наша у ред дође, можете слободно у њој, што год вам повољно буде иечататн датп. Лнтере љ н њ ннсу салнвене, а незнам, ohe л’ се и саливати — знате зашто. Није мп њи толпко жао јербо се са л'б п н в лако заменити могу, али ј ако пзостапе као што he по својој прплици изостати, то ми се ненакнадпва штета види“.1 2 3 в. Управа, уређење, иренос штампариј.е у Крагујевац н враћење њепо у Београд. Одмах но оснивању штампарпје и њеном уређењу Дпмптрије Псаиловић, професор Впше Школе н васнитатељ „младпх бегова“ пише кнезу Милошу (25 октобра 1831 године) и моли да га ослободи „нретешког бремена“. „Место тога прп новом и преполезном инштитуту типографије, кога су Ваша Светлост на дику и велику корист Народа Србског шчедро завести и основати благоволели, каково нибуд званије великодушно даровати ми не отрекли се. Звања ту с тпм би се милије и прпјатније иримијо, што би прп њему свагда толико времена слободна имао да би сваки дан по два сата премилим беговима жртвовати могао, и израдне заиста даре ириродне, који се у њима налазе мало развити и у савршенство ставити, да Светлост Његова скорим „временом радости утеху од њп дочекати може“.4 Како је у штампарији настајао све већи посао, кнез Милош усвоји (јула 1832) молбу Д. Исаиловића и постави га за администратора. Том приликом доби Исаиловић и „типографическо наставленије* за одржање реда у штампарији.5 Нема.јући регулисане дужности рада чиновника, у типографическом наставленију Исаиловић (27 нов. 1832) покорно моли: „Обшпрпо нам наставленије издати којим he нам особене дужности наше како год и иристојећи сваког 1 В. преписка књ. I стр. 409. 2 Ibid. књ. V стр. 261. 3 Вукова преписка, књ. V, стр. 678. 4 Држ. Архива. Штампарија 25 окт. 1881. 5 М. Петровић. Фин. и установе у обнов. Србији књ. I стр. 772.