Дело

зои Д Е Л 0 више се чред степеннцама. Из њих изнђоше првн церемопијар и трп офпцира у немачкпм упиформама; поздравише се н сва четворица стадоше нза кнеза Нероле, да такође очекују. Уђоше друга кола н мало спорпје начннпше лук у огромном дворишту. Кнез Нерола пожурн се колнма, цар сиђе, скнде капу чим угледа римског патрицпја, којп дубоко захвали његовом Царском Велнчанству на почасти коју чини дому Неролииу. Испод бркова, којн су охоло у вис заковрченн, цар се смеши. Затим се образова иоворка. Полако корачају напред нажевн, носећи у руци величапствене сребрне светњаке, у којима горе мирисне воштане свеће; за њн.ма иде у малом размаку царски церемонпјар, затим, опет у извесном размаку, цар, с којнм корача с леве стране, мало заостајући, кнез Нерола. Иза њпх, доста далеко, ступају дон Маркантонио, дон Клементе и дон Камило Нерола заједно с целом царевом иратњом. Поворка се креће готово ћутећи н свечано стеиеницама. Монарх разговара мирно и весело немачки с домаћином и разгледа и посматра унаоколо отмену лепоту куће у коју улази. Горе, у носледњем предсобљу, на самом прагу дворничких врата чека кнегиња Нерола рођена нринцеза Текла од Салм-Салм. Одевена у бели брокат, носи она на власима затворену круну медиатизованих немачких прпнцеза; на брокатском корсажу има једно немачко одличје, које добијзју жене високог рода, а груди јој краси веома богата бисерна огрлица. Њена коса била је некада плава, а сада је сасвим бела. Лице јој је непрозрачно бело и веома румено као и у свију Арминпјевих кћери; крупна је и коштуњава; стас јој је, пошто је изродила синове, изгубио свој облик. А iii при свем том у целој њеној појави огледа се велика госпођа. Чим се цар појави на вратима, пође му она у сусрет и веома дубоко се поклони. Весело, чило, узе јој он руку, галантно је пољуби и ословп је њеном титулом медијатизоване кнегиње: — Ваше Пресветло Височанство... Оркестар у предсобљу почео је већ, после нрвог поздрава, свирати немачку химну, у коју је Хајдн унео тако пространу и сетну величину, и њени свечано тужни звуци стадоше се разлегати по просторијама Неролиног дома. Далеко, у балској дворници, почиње и други, велики оркестар такође ту величанствену химну, у којој као да се изражава сва тужна и страсна, замишљена и тајанствена моћ немачке душе. Поворка се опет обра-