Дело

312 Д Е Л 0 номне географије, — отуда скромност спнса у детаљностп и потпуностн. Аустро-немачки иодацн би му бнлн веома корисни у педостатку познавања језпка балканских народа. Овде се истиче нотреба издања од наше стране на талијанском језику редовнпх перподпчких исцрпних реферата о нашој пронзводњи. Овде се истнче огромнп значај Међународног Аграрног Институтау Риму, у коме смо мн само формално а не и ефективно заступљени, док, међутнм овај ннстнтут, пзмеђу осталог, н иоставља себп за задатак да регулнше и пропорционалише исцрпннм пнформацпјама продукцпју н промет аграрних иродуката. За Србију, давши преглед њепе територије и становннштва, његових занпмања, особнна и здравствености и њеног иолитичко-геограрског положаја, паводи енумеративно које су индустрије у њој развнјене и којп су продукти извожени и увожени у Италију. На страни ll вели: „Недовољно јаком нашем иромету са Србијом су многи узроци, а најглавнпји је онај, што наши производници у опште, неиознавањем, мало воде рачуна, о овом важном тржишту, а о чијој се вредности другде води рачун. Интензификацпја нашпх економнпх одношаја са Србијом настаје нарочпто после 1906, тако да проценат увоза у Италију скочи на 2,12 и извоза на 1,71, према 1,47 и 0,09 у 1905 г. Српски увоз у Пталију је представљен стоком и дрвенарпјом, сировином, текстилним материјалима, биљним и сточним нродуктима. У утркпвању међу државама на српском тржишту у 1906, Италија је успела да задобије известан прираштај, који, међутим, остаје незнатан према економској моћи Италије и симпатијама које она ужива у Србији. Повећање српског увоза у Италију је иоследица прекида трговинских одношаја са Аустро-Угарском. Но отварање нових путева, — јужних и југозападних обезбедиће потпуно развитак српском извозу ослободивши се инквизиција моћпе суседне монархије. Многобројне већ саграђене унутрагпње и у пројекту спољашње жељезнице, ставиће у везу Србију са централном Европом с једне и са морем с друге стране. Економна политика. Србије улази, дакле, у једну нову епоху“. Први знаци овога су огромни увоз српске стоке у Италију и учестано крстарење талијанских трговаца у Србији као и отварање Итало-Српске Банке. Дајмо цифре увоза и извоз Италије са балканским земљама у 1909 год.