Дело

КРИТИКА li БИБЛИОГРАфИЈА 313 у хиљадама лира Извоз из Италије Увоз у Италију Дрна Гора

1,314 147 Србија 1,328 180,971 Бугарска 1,179 1,496 Румунија 1,077 606 Грчка 188 140 Турска 278 289 Али ово су само цифре за 1909 г. и из изложених табела, видимо да према збиру последњег деценијума процентуално према нашем увозу у Италију долазимо на треће место (после Румуније и Турске). Писац излаже за сваку од балканских земаља вредност њихових специјалних трговина обележивши им варијације као и разлику према природи продукта, назначивши економске услове ових земаља као и разлоге које детерминишу повећање или опадање обрта. Даље, цифре нам ноказују да је према светској трговини Италије проценат балканске у 1909 само 7,2 (у 1906 је 9,5), и да је увоз са Балкана јачи од извоза. Како пак 2/з (70о/о) талиј. трговине је евроиска, то се налаже неминовна потреба интензификовати овај обрт са Балканом. Иоред осталих, горе наведених узрока који ометај.у овај развитак итало-балканске трговине, један од главних је и услови талијанске продукције, која је у појединим артиклима (шећер, спирит и машпнерпја) недовољно развијена да бп могли каквоћом и коликоћом конкурисати истим артиклима Аустрије, Немачке и т. д. Међутим у текстилним артиклима Италија снажно конкурише изнад свију осталих на Балкану; непосвећеност талијанске продукције у потребама балканских тржишта је други узрок; а најпретежнијп, изгледа да је онај у недовољности саобраћајнпх срестава: Италија на Јадранском мору располаже само само са две компаније (Венецијанска и Пулијска) које треба да нротивстави туцету аустроугарско-хрватских (Loyd, Ungaria, Adria, Levant, и т. д.). Будући пак, да модерна политичка економија сматра емиграцију и имиграцију становништва из једне земље у другу као уступљена или задобивена иродуктивна добра и срдства за нроизводњу, писац излаже и стање италијанске емиграције у поједине балканске земље, која је, у осталом, сразмерно црема другим земљама, веома слаба.