Дело

314 Д Е Л 0 Од дужнх дисертација за доказ нажностп по Србију питања које ова књнга третпра ослободиће нас цитирање неколико редова са компетентне стране... „Наша економна незавнсност јесте залога наше иолитичке будућностн, јер без срестава за живот нема слободе... Нема рационалног земљорада без блиских пијаца, а ове индустрија ствара. Догод наш сељак мора иосредством трговпне да за своје спровпне тражи далеке пнјаце, све дотле он мора и јефтиније да даје производе своје, јер онн могу добитн само ону цену, која на страним пијацима влада н то по одбитку свпју преносннх трошкова н трговачких добити до на лице места. Све дотле наш сељак није у стању да боље н скупље алате и методе иримењује у иривредп својој... (Д р В. Вујић: „Наша Ккономна иолитика“ 1883). Научна вредност ових редова је, с обзиром на време када су биле нзречене, само потенцирана пашим најновијим нрилнкама. — Још две речн само с обзиром на бојазан оних који Италнјп приписују ексианзионистичку полптику на Балкану, која би но нас била друго издање северног пам непријатеља, освојилачког и продирућег пангерманизма. Не можемо на овом месту говорити о основи, условима и будућности спољне политике Италије, али покажимо са пеколико речи неоснованост ове бојазни. 0 завојевачким иројектпма Игалије на Балкану не може бити ни говора. Ако она кад кад и нокаже који симптом у овом случају, ово је ако не ради парадирања једне европске силекоја треба да се конформише осталим, нарочито из легитимне бојазни од аустријске флоте која и поред своје бројпе инфериорности испресецаном, брдовитом, фјордовском далматском обалом може увек талијанској флоти jouer un sale tour; jep талијанска обала на Јадранском Мору је потпуно изложена и нема нигде неопходног бојној флоти наслона (punto d’ арроggio), повучености и апровизирања. А ефективно пријатељство двају „Савезника“ је довољно познато, док се аустријска флота све више ојачава, сигурно протпв турске или... грчке „флоте“... Спољна завојевања у традицији и у суштини својстава расе мало су својствена латинима у опште, а Талијанима најмање. На против осећај интернационалне и социјалне правде је у њих најразвијенији. Милитаризам у правом смислу ове речи, који је један од главних фактора германског завојеваштва, у Италији не постоји; то нам доказују и њени порази у ратовима за ослобођење, они у колонијалним покушајима, и неспремност