Дело

Д Е Л 0 324 зонођеља, могућпости да се крепо једпим иутем којпм дотле пнје бно нрошао. Због свега тога, он иристаде иуна срца кад му рођака предложи: — Псирати Вишљу до љепе куће. — Ако госпођпца нема ппшта иротив? — свечапо задржа резерву млади фнлософ. — Шта могу нмаш против! — клпкпула је Вишња паивво Школа ју је снремала за самосталан жпвот; шта ту има ако је рођак једие њене другарпце доирати до куће! Oua је бнла недодирцута животом, с љенпм дубокнм илавим очима, ио којима су плпвале оне неодређене сенке као добре паде, да је само поцрвенела на нејасну мнсао да he се паћи за који тренутак насамо са једнпм младићем. — Ви на лето свршавате школу ? — упита Чедомпр своју нову познаницу у тренутку кад се нађоше сами и кад је hyтање могло бити непријатно. — Да. — На што мислите после? — упита је он поново, затежући капут рукама у џепу. — У учитељице? — Не. Не знам. Ја се писам због тога уписала у Инштитут. — Но због чега? — У Чачку пије било више школе. Отац није волео да седим докона. Знате, мој отац је прост човек, али он воли школу, он верује у школу. — Па зар ћете сад пристати да седите докона? — упита је Секулић нешто ауторитативно и грицкајући цигару у зубима. Ово питање се није дотле постављало девојци, те она одмах не одговори. — Ред је да помогнем мајци. Наша је кућа велика. И за тим, ја сам доста нотрошила очевих новаца због школе. После мене долазе моја браћа. — Не, не гледајте на те ситнице, на новац. Погрешићете — рече младић са поузданошћу урођеном његовом добу. — Девојачка школа није довољна модерној жени. Она јој не даје никакво позитивно знање. Не застаните на путу еманципације! Ваши хоризонти остаће уски, ваше мисли непотпуне. Нама требају жене на висини нашег доба, жене ослобођене предрасуда жена-човек једном речју. У то доба реакције и мешовитих влада, Чедомир је био,