Дело

ХРОМИ ИДЕАЛИ 323 — Овај наш Београд ео неће пнкад уредити — говорио је млади философ. — Ето, ја сам нровинцијалац, а изгледа ми да се овде нема већег осећаЕва удобности, лепоте, културе једпом речп. Кажу да је ова варош по своме положају, после Неапоља п Цариграда, пајлепша у Европи, а ја се кладим, да је она најружнија престоница на свету. Вишња заусти да нешто дода, али је већ млади човек иадао у ватру грдећи реакцију, реакционаре, цео цинцарски Београд, те она иродужи ићи, бацајући кришом свој дрхтав, девичански поглед на рођака своје другарице. Висок, џигљав, с ногама као у роде, испалих јабучица, неуједначене коже по лицу, и у оделу које је купљено готово и ношено целу зиму, он је био готово ружан. Али, Сеи:улићје имао високо, ведро чело, црне мокре очи, сензуална уста, убедљив глас и сигуран мушки корак. Још с цигаретом о губици и рукама у џеповима, он је изгледао младој девојци као неки јунак из прочитаних књига, који јој је нејасно остао у сећању Они се зауставише код Кајине каније. — Па кад ћеш ми једанпут доћи? — Пребаци Каја своме рођаку. — Бога ми се љутим. Једног од својих имам овде, на и он се туђи. Чедомир се извињавао како је могао и, у исти мах, у себн упоређивао две девојке. Његова рођака била је мала, мршава, жива девојка која је обећавала практичну жену н срећну мајку. Њена другарица, напротив, била је крупна, доста пуна за своје године, дубоких, угаситих очију по којима су пливале неодређене сенке. Повучена у себе и тако здрава, она је изгледала нешто приглупа, али њени срамежљиви погледи, румен у лицу при најмањој примедби и одушевљено одобравање сваке необичније мисли, говориле су да је она од оних бића у овоме свету која иду право и чија судбина не зависи од њих самих, већ од оних које ће срести и који ће их учинити срећнпм или несрећним. Можда све ове мисли нису долазиле на ум младом човеку. Ипак, њему се допадала нова познаница, може бити баш за то што је глупа, јер се у овоме човеку, кога је Београд довршавао, стварала већ бојазап од паметнпјих од себе и нервозна воља за што бржим успесима. Чедомир је био далеко од тога да заведе ову девојку, али је његовим годинама требало једно иознанство, пешто симнатија једпога женскога срца и најзад ра21 *