Дело

Д Е Л 0 ;*2G би » 1отл0 празан, педостојап ine као човека, и она је осећала дубоку потребу да од сада, од овога дана, од ове вечери мора отпочетн нов живот. ГЛАВА ДРУГА Бунтовничке мисли Код куће је чекала Вишњу хладна вечера и љута газдарица. — Није лепо да се девојке задржавају у вароши — ириговори јој стара жена. — Не знате ви те ствари — осече се Вишња за ирвн пут. — Ја сам еманципована девојка. Газдарица је не разумеде добро и погледа је изпенађено, па по обичају наших жена, да се покажу врло љубазне кад их неко навикне, понуди се услужно: — Да подгрејем вечеру? — Оставите. Имам вечерас много да учим. Газдарпца нзиђе из собе и рече полако својој мачки: — Овој нису вечерас све козе на броју! Вишња сврши школске задатке што је могла брже, па се онда свуче н леже. Хладна постеља јој је пријала угодно. У њеној глави, као у каквом кинематографу, појављивале су слике ове вечери: Кајин сусрет са својим рођаком, теразиско кестење с младим, маљавим лишћем, студент с цигаром у зубима и рукама у џепу од капута, његово ведро чело, испале јабучице, мокре очи и дно улице које се губило у сивини градске прашипе и првог сумрака. Обузпмала ју је нека лака ватра, која се слатко гасила нри додиру чистог рубља. Раније чим би легла, заспала би у исти мах. Сад се превртала из једног угла постеље у други. Било јој је тешко и пријатно. Тешко, јер је осећала нешто ново у себи, нешто јаче од ње, непознато, дубоко и фатално, нешто што је наваљивало на њу као пролетњи ветар на расцветалу башту, гушило је и дирало је у дубипе душе, да јој је сваки живац треперио. А пријатно, јер је то све било ново за њу, топознанство, дубоко поштовање при скидању шешира пред њом,