Дело

СМРТ ИВЛПА ГР03П0Г 335 Знамење — ја сам објасних! Гатари, којима наредих доћи, Воље uehe зпати, — све сам објасних! (Ћутање. Фјодор тихо иодгуркује Ирину) Ирина (Бојажљиво Ивану) Допусти, Цар-оче, да те упитам: Шта то сам објасни? Иван Видите л’ звезду? Јавила се да ми моју смрт каже! Фјодор (Падне на колена) А Бог с тобом, оче!... 0, не говори! Иван Не сузи, већ устај!... Биће и плача! Да државу нримиш — дужносг је прва. Устани, кад велим! (Жене зајаочу) Ћутите, жене! Биће и том време!... Зов’те лекара! lIyj, царице Марја, ту скоро с тобом Не бејах најбољи: дај забораву! Фјодоре, у тешко, песрећно доба Ти на престо стуиаш! Да л’ си размишљ’о Како ћеш и шта ћеш када ја свршим? Фјодор Царе мој и оче! Ако то буде Не знам шта би било! Иван Ал’ т р е б а знати! Цар ћеш скоро бити!... Довека нећеш За певницом бити!... Да л’ ћеш с Батуром Нродужити војну ил’ у мир ући? Фјодор Како ми тп, оче, наредпш!