Дело

386 Д Е Л 0 Иван Казну, Са грехова мојнх, Бог посла ij;'i ме! Пвано! Иване! Мој први спне! Ти мн не бн тако рек’о!... Лекара! (Улазп лекар ЈакоОи) A, ту си! Де, шта је?... Какву ми корист Твоје зпање даде?... Умрети морам! Ал’ кад hy умретп ?... Говори!... Реци !... Хоћу да знам: када? Јакоби (Опипа му било) Болан си, Царе! Ал’ до твоје смрти још је далеко! Иван То је лаж!... Умрећу, — ја то знам добро! Бвезда је крвава — нисам слеп ваљда? Све сам протумачпх! Ја^оби Ако од брига Не буде ти вреда, велики Царе, Бићеш здрав и даље. То својом главом Ујамчити могу! Иван А 0, не, ти лажеш! Ти си од бојара подмићен! Курбски II душмапи други митише тебе, Је ли? да ја умрем без покајања!... Од ког си иодмићен? Јацоби Велики Царе, Ум ти је надражен од дугих бдења, А крв ражарена силно. Допусти Да ти за ноћ ову напитак спремим Освежен ћеш бити!