Дело

СМРТ IIBAHA ГРОЗНОГ 341 Иван :3ар у ово дбба? Ноћу? Шта је? -Зовните га амо! (Управитељ уђе) Зашто ми дође? Управите</£> Царе Господару! Божји гнев стиже! Јуче раним јутром у двор ти Царски Тресну гром и до тла спали га свега! Сад?.. Зими? Иван Уиравите<љ> Гнев Божји, мој Господару! За јутра још мразног и безоблачног Почела је бура. У ложнпцу ти Грбм удари страшни и — у трен ока Упали се дворац. Од старих људи Не ceha се нико да икад зими Грмљавине беше. Иван (За себе) Јест!.. Гнев је Божји! У ложници тој сам убио сина! У њој паде — измеђ врата и окна; -Једном крикну само и клону — хтеде Да ухвати застор, ал' не могаше; Тад одједном паде — а крв из ране По застору бризну! (Уздрхтавши) Шта је то било?.. Борисе, уклони тај мој синодик Свршићемо иосле!.. Пујете л’?.. Нешто У подруму гребе!.. Чујете л’?.. Опет!.. И опет!.. Све ближе!.. „Да Бог воскреснет!“ Мој рок још не прође! Ја сам Цар јоште! Фјодоре! Ирина! Марја!... ту стан’те! Једно с другим! Ближе! Тако!.. Бојари!